|
ULICA
ILUZIJA by Petar Janjatovic, "Rock", 1987. godine.
Povodom
tridesetogodišnjice emisije "Randevu sa muzikom"
Radio Novi Sad je izdao ploce grupe La Strada i Rex Ilusiviija.
Ovaj drugi album pod nazivom "Disillusioned" se
pojavio u saradnji sa omladinskim magazinom "Stav".
Obe ploce su stampane u skromnih 500 primeraka, ali predstavljaju
vredan dokument i pokazuju da je ovo, po svemu sudeci, jedini
nacin da kvalitetni a nekomercijalni materijali ugledaju svetlost
dana.
Okean
Za sve
ove godine novosadska scena je vecito glavinjala i nikako
nije uspela da stane na svoje noge. I pored brojnih grupa
koje se pojavljuju, rezultati su mrsavi. Visegodisnja nada
ove scene, La Strada je nastala na rusevinama sjajnog sastava
Luna. Slobodan Tisma i Jasmina Mitrusic su okupili nove ljude
i poceli da razradjuju onu tamniju i mirniju stranu Lune.
Vremenom je kroz grupu proslo mnogo muzicara, ali je glavni
autor Tisma uspevao da ocuva osnovnu stilsku liniju neokrnjenu
i odrzi grupu u zivotu uprkos totalnog ignorisanja diskografskih
kuca. Na debi ploci su se pojavile njihove stare kompozicije
snimljene jos jula 1985. godine.
"Ja iz dva razoga nisam bio za to da ova ploca izadje"
- kaze Tisma - "Prvi je sto je taj materijal prestar.
Tacno se secam da smo ga snimali onog jutra posle Live Aida.
Cele noci smo gledali prenos koncerta i onda sam isao da snimam
vokale. Mozes misliti kako je to izgledalo. Tu je bilo falsiranja,
bio sam umoran a ionako nisam neki pevac. Drugo, ovo su u
stvari demo snimci, to nije dovoljno dobro za ploču. Ima tu
gresaka, ja sam nisam dobro radio, nisam maksimalno iskoristio
vreme koje sam imao u studiju. Medjutim, Vita Simurdic je
insistirao na tome da se ovi snimci pojave na ploci, a posto
je on nama puno pomogao, pristao sam da se to objavi iako
sam rekao da cu se javno ograditi od ovih snimaka. Od tog
vremena se puno toga promenilo. Od originalne postave smo
ostali samo bubnjar Robert Radic i ja, radimo sa novim ljudima,
vecinu ovih pesama vise ne sviramo na koncertima, tako da
nije bilo mogucnosti da ovaj materijal ponovo snimimo."
Ipak,
uprkos Tisminom nezadovoljstvu cinjenica je da je pojava ove
ploce donela dozu ohrabrenja grupi. Demo-snimci sa novim pesmama
su tu, a izlazak ploce je razlog za koncerte. Iako La Strada
zauzima marginalan polozaj na domacoj sceni, njena pojava
nije zanemarljiva. Oni koji redovno prate radijske demo liste
dobro znaju vecinu pesama sa ove ploce. Tacno je da im se
moze zameriti jednolicna atmosfera, Tismin nesiguran glas
i tu i tamo nesrecno sklopljeni tekstovi, ali jasno je da
su pravljene sa puno talenta i originalnosti. U pesmama "Okean",
"Mama Luna", "Dosla su tako neka vremena"
Tismin melanholicni glas se meko stapa sa sirokim, skoro akusticnim
zvukom gitara. Izuzetno prisno i optimistično deluje Jasminin
drugi vokal u pesmi "Mama Luna" dajuci joj preko
potrebnu energiju. Cela ploca odise prozracnom produkcijom
(njom se bavio Rex Ilusivii) u kojoj nema pokusaja da se Tismina
mestimicno turobna poetika sminka nekim kitnjastim efektima.
Dok je svojevremeno grupa Luna u sebi nosila tako reci sizofrenicnu
strukturu zbog razlilcitog pristupa muzici gitariste Baleta
i bubnjara Fircija u odnosu na ono sto je radio (sto je davalo
odlicnu kombinaciju), La Strada se povukla u jedan prikriveniji
i misaoniji okvir za sta je najverovatnije zasluzno Tismino
dugogodisnje bavljenje literaturom. Njegove pesme nose pritajenu
energiju kojoj autor nikako ne dozvoljava da izroni na povrsinu.
To posebno podcrtavaju Jasminine diskretne klavijature kojima
je zadatak da boje osnovnu melodiju pesme. Nova postava La
Strade radi bez klavijatura, ali je stil novih pesama ostao
isti. Tisma se prihvatio elektro-akusticne gitare koja uz
klasicnu elektricnu gitaru daje prijatnu dinamiku. Uprkos
sporom razvoju karijere grupe njihove pesme ne stagniraju.
Uostalom, dosla su tako neka vremena kad malo mudrosti u muzici
uopste nije naodmet.
Bez
Iluzija
Mitar
Subotic - Suba ili Rex Ilusivii
ili Kralj Iluzije, kako vam drago, ovom plocom objasnjava
da je Disillusioned. Sudbina mu je slicna kao u prethodnom
slucaju. Rex je vrlo specifican pojedinac u našim okvirima,
ali je njegov rad jos uvek u off prostorima. Demo snimci sa
pesmom "Plava Jutra" (peva Marina Perazić sto je
ujedno najbolja stvar koju je imala prilike da snimi u svojoj
karijeri) i verzija "Sex Machine" sa Milanom Mladenovicem
bile su prave radijske poslastice. Vec par godina unazad se
iscekuje pojava njegove ploce sa odabranim snimcima koje je
pravio sa različitim autorima. Ali kao i kod La Strade, zainteresovanih
nije bilo, i ploca se pojavljuje tek sada.
"Sve
je to prekasno" - kaze Rex - "ove pesme su snimane
davno i ja ih danas uopste ne bih na ovaj nacin uradio. Meni
je vrlo bitna tehnologija i studijski rad, a ona je u medjuvremenu
mnogo napredovala tako da bih danas sve ovo napravio drugacije.
Namerno nisam hteo da stavim na plocu "Plava jutra"
i "Sex Machine" jer su se one toliko izvrtele preko
radija i zavrsile su svoj vek. Uglavnom ovakve stvari vise
necu raditi."
Na ovoj
ploci su pored Rexa radili Milan Mladenovic (vokali, tekstovi,
gitara), Uros Secerovic (udaraljke), Massimo Savic, Zoran
Radomirovic Svaba i Branka Parlic. Materijali na ploci su
radjeni od marta 1985. do juna 1986. godine. Rex kroz svoju
muziku prelama razlicite uticaje slobodno se poigravajući
zanrovima. Prve dve stvari, "Nabor na postelji"
i "Courage!" predstavljaju varijaciju iste teme
i teksta, dok nas "Facedance" i "Alice"
uvode u atmosferu druge strane. Mirni instrumentalni tokovi
sugerisu Inoovu ambijentalnu tematiku. Na B strani se nalaze
ambijenti na muziku Erika Satija pod nazivom "Thanx Mr.
Rorschach". Malo poznat kod nas, Erik Sati je u Rexu
dobio sjajnog sledbenika i rekao bih propagatora. Uostalom,
da se posluzim tekstom koji je napisala madam Ornela Volta
u ime pariske Fondacije Erika Satija: "Veliko nam je
zadovoljstvo sto vidimo da u Jugoslaviji radi muzicar Mitar
Subotic - Rex Ilusivii koji je
komponovao zanimljive stvari, narocito jedno delo, jedan hommage
Satiju, upravo na nacin koji je Sati najvise voleo - to je
da svako pronadje svoj put i svoju licnost. Muzika Rexa Ilusivija
predstavlja upravo ostvarenje te formule, tog postupka".
Kako stoje
stvari, ova Rexova ploca predstavlja kraj jedne njegove faze.
Nadam se da cemo zahvaljujuci nekim drugim izdavackim potezima
uspeti da saznamo sta novo radi. Ipak, sudeci po ovoj ploci
cini se da bi Rex bio odlican u takozvanoj primenjenoj muzici
a tu ponajpre mislim na filmski medij.
|
