|
Mitar Subotic Suba - Prica o kralju (Reporter - 16.april
2002)
Umro za muziku
Talentiran mlad covjek, mozda talentiraniji od vecine drugih
talentiranih. Talenat je ruzna rijec. Nadaren recimo, nadaren
covjek (Darko Rundek)
pripremio: Goran Tarlac
Prosle sedmice na talasima Cross
Radija emitovana je emisija Prica o kralju posvecena pokojnom
Mitru Suboticu Subi, poznatog na ovim prostorima i pod pseudonimom
Reks Iluzivi. O Subi su govorili Goran Vejvoda i Darko Rundek,
Marina Perazic i Jovanka Zlatkovic, Zoran Janjetov i Slobodan
Tisma, novinari Petar Janjatovic i Peca Popovic, te dva gosta
iz Brazila, Bebel Gilberto i Katja Bronstajn, pevacice sa
kojim je saradjivao na njihovim albumima. U krugovioma postovoca
Reks Iluzivi se slavi kao jedan od najvecih muzickih producenata
i inovatora sto su ih SFRJ, ali i Brazil ikada imali. Tokom
rada u Jugoslaviji Mitar Subotic saradjivao je sa Masimom
Savicem, Haustorom, Marinom Perazic, Milanom Mladenovicem,
La Stradom, komponovao je spice za Radio Novi Sad, muziku
za pozorisne predstave... Sredinom osamdesetih odselio se
u u Pariz, pa u Sao Paolo gde je saradjivao sa brojnim muzicarima,
radio muziku za reklame, filmove i modne revije. Dobitnik
je UNESCO fonda za promociju kulture.
Umro je za muziku. Ugusio se pokusavajuci da spase master
trake albuma Tanto Tempo Bebel Gilberto u pozaru u svom studiju
u Sao Paolu 2. novembra 1999.
Ljubaznoscu kolega iz Cross radija, Reporter prenosi deo Prica
o kralju. Cross
radio je produkcija koja se emituje na osam radio stanica
Student - Ljubljana, Student - Zagreb, EFM - Sarajevo, Kojot
- Zrenjanin, 021 - Novi Sad, B92 - Beograd, Studio 88 - Mostar
i Radio Sombor.
Darko Rundek: Talentiran mlad covjek, mozda talentiraniji
od vecine drugih talentiranih. Talenat je ruzna rijec. Nadaren
recimo, nadaren covjek. Kao nadaren nije imao potrebu da ne
bude posten. Ali, bio je vrlo posten covjek, koji je imao
sluha za okolnosti. Imas ljudi za koje ti je zao, makar sa
njima nisi prosao sto milja. On je kod mene izazivao drugarsko
postovanje od kada smo se sreli i to nikad nije prestalo.
Ja sam ga zvao da bude producent ploce Bolero. Bio je u Zagrebu
dva tjedna na probama da zajedno konstruiramo te aranzmane.
U to vrijeme je on baratao sa modularnim sintisajzerima, trigerima,
imao je neke za njega novootkrivene trikove u produkciji,
tipa da uvijek treba na bas bubanj dodati jos jedan dilej
od pola milisekunde koji mu daje bas pravi druk.
Peca Popovic: Pocetkom 80-ih sam sam od ljudi sa Radio
Novog Sada cuo da je kod Studija M poceo da se pojavljuje
mladi covek koji drugacije gleda na produkciju. A za takve
je tamo uvek bilo razumevanja. Zasto je mene Suba odusevio...
Rekao mi je da u Novom Sadu planira da snima Satija. Ja znam
da je to prva mladja osoba koja je meni pricala o Eriku Satiju.
Shvatio sam da su Suba, Goran Vejvoda i onaj Kostic koji je
posle imao grupu I i onda radio u Du Du A, da su oni ustvari
opismenili pank novotalasnu generaciju muzicara u Jugoslaviji.
Oni su ih uveli u muziku. Jer bilo koja grupa koja se bavila
novim talasom u Beogradu, ja ih znam kada su se pojavili,
svi su bili drkadzije. Mislili su da samo ono sto oni rade
valja. Medjutim, Suba i Goran Vejvoda su bili mladi muzicari
koji su znali da je bilo muzike i pre njih.
Zoran Janjetov: Koncert u SKC-u, osamdeset i neke,
Reks Iluzivi. To je bila "velika produkcija". Ucestvovao
sam i pevao pesmu Jeti koju sam davno snimio sa Subom. U stvari,
nisam pevao, urlikao sam. Bio je i Kosta Bunusevac obucen
u neka geometrijska odela i lomio neonske lampe. To je bio
performans pod njujorskim uticajima. Secam se Sube sa ogromnom
kolicinom opreme, sa analognim sintisajzerima, pedalama, efektima,
magnetofonima. Tada to nisu kontrolisali kompjuteri vec je
jedan covek isao okolo i pritiskao pedale. Terao me je da
se penjem na neke sest metara visoke praktikable, pola metra
sirine, a ja se toga bas plasim. Na tome je trebalo da pevam
umotan u neke zavoje. Bio sam Doktor Vu. Reks Iluzivi i Doktor
Vu. Ili Teks Iluzivi, kako smo se posle zvali. Secam se da
je bilo tako komplikovano namestiti sve to u toku popodneva,
a mislili smo da ce biti mozda dvadesetak ljudi koji su se
setili da vide nesto od Reksa Iluzivija. SKC je bio krcat.
Najstrasnije je sto niko u publici nije primetio nijednu gresku
jer im se sve to dopalo, a koncert je bio raspad sistema.
Milion gresaka. Kada istaknes svoje greske to vise nisu greske,
sto je Inov princip, ali ovde su se te greske sasvim slucajno
isticale.
Bebel Gilberto: Subu sam upoznala s nekim prijateljima
dok je radio u Brazilu. Imala sam utisak da ga poznajem celog
zivota. Bio je vrlo zabavan, imao je neverovatan smisao za
humor, jako dobar ukus za sve. Suba je bio neverovatan miks
karaktera, dzentlmena, zavodljiv. Uvek nam je bilo prijatno
kada je bio tu. Kada pricam o Subi, pricam o ogromnom talentu
koji je imao. On je strastveno radio sa pevacima sa kojima
je saradjivao. Uvek je to shvatao kao deo sopstvenog zivota.
Zato mislim da je taj album, Sao Paolo Confessions, bio samo
pocetak nekih Subinih neverovatnih mogucnosti. Kada je stigao
u Brazil, njegova muzikalnost i osecajnost dosle su potpuno
do izrazaja. Suba je bio mnogo bolji od vecine brazilskih
muzicara koji se ovde prave da su nesto, a nisu.
Goran Vejvoda: Mi smo se vidjali, u stvari, vise nego
sto smo radili zajedno. On je bio vrlo muzikalan covek, koji
je znao veoma mnogo stvari. [to se tice saradnje, nismo imali
vremena, i na kraju se tako nekako desilo. Pricali smo da
cemo da radimo, pa na kraju nismo. Njegov ego bio je prilicno
veliki, to se obicno desava sa dobrim muzicarima, imaju jak
ego. Moj ego je mozda bio slabiji u toj citavoj situaciji,
pa nisam mogao sa njim da se nadjacavam. Na zalost. Dogurao
bi verovatno daleko. Kada jednom imas takav veliki svetski
uspeh, sa jednom plocom, onda udjes u masineriju, u muzicku
industriju i onda proizvodis ploce, reklame, muziku za filmove.
To je cilj svakog normalnog muzicara, u smislu da postane
svetski poznat. S jedne strane je to pozitivna stvar, a sa
druge negativna, jer onda proizvodis puno muzike, saradjujes
sa puno ljudi, a u stvari srz ti na neki nacin odlazi.
Katja B.: Srela sam ga 1999, snimila sam tada svoj
prvi CD. To je bilo kao raj. On je govorio da je rad sa mnom
uvek zabava, nikada problem. Gledati ga kako radi bilo je
divno. On bi pustio muziku i radio na tome sest-sedam sati.
Mislim da je bio zaljubljen u muziku. Posvetio bi se pesmi.
Prvo je uradio miks mog prvog albuma Katia B. Godinu dana
kasnije radio je svoj album Sao Paolo Confession i zajedno
smo uradili pesmu Secrets. On mi je pricao da je imao puno
prijatelja, ne samo iz Jugoslavije, vec iz celog sveta. Za
mene je bio jedan od najinteresantnijih, predivnih osoba koje
sam srela u svom zivotu. Mnogo mi je znacio. On je bio iz
Jugoslavije a ziveo je u Sao Paolu...Voleo je ljude, pili
smo, izlazili. Bio je umetnik, pravi umetnik...
|
