|
Angel's
Breath, odmah valja reci, nikakvih dodirnih tacaka nema sa
radom na projektu Ekatarine Velike; rec je o svesnom odbacivanju
proslosti, skoku u nesto sasvim nepoznato i egzoticno, u svet
ambijentalnih etnostruktura koje izmiču standardima rock'n'rolla
na ovim prostorima. Prisustvo Mitra Subotića, vec etabliranog
po radovima iz licnog Rex Ilusivii perioda, doprinelo je da
album dobije fluidni okvir u kojem su, sasvim slobodno, mogucne
sve varijante akcije i protivakcije; kad su se takvoj igri
pridruzili Brazilci sa svojom muzickom vizurom - ispostavilo
se da Angel's Breath funkcionise kao neka vrsta jam session
kompota, dovoljno otvorenog za svakojaka iskustva i atmosfere.
Dovoljno mracnog raspolozenja da se identifikuju vrlo ubitacni
i precizni Mladenovićevi tekstovi, citav album predvodi u
stanje lake hipnoze i okupljenoscu muzickom strukturom koja
nijednog trenutka nije jednoznacna. Milanov glas, ovde koriscen
na sasvim drugaciji nacin, albumu daje onaj neophodni "flavour"
koji se na poslednjim plocama Ekatarine Velike teško mogao
osetiti.
Angel's Breath nije laka, easy going ploča za slušanje; ona
zahteva paznju, ucestvovanje, to je album koji korespondira
sa slusaocem u onoj meri u kojoj slusalac korespondira sa
njom.
Takvih albuma srpski rock'n'roll nije imao; odlaskom Milana
Mladenovića plasim se da ih nece ni imati.
Jer, CD Angel's Breath - povremeno vrlo hermetican i zlokobno
tmuran - ne samo da je Milanov finalni testament vec i aktuelna
refleksija onih prostora na kojima je ziveo i umro (pesma
"Crv", recimo).
Potresno.
|
